Objavljivanje neistinite informacije i naknada štete u smislu Zakona o javnom informsianju i medijima.

Cilj Zakona o javnom informsianju i medijima (u daljem tekstu Zakon) je sledeći:

Pravila o javnom informisanju obezbeđuju i štite iznošenje, primanje i razmenu informacija, ideja i mišljenja putem medija u cilju unapređivanja vrednosti demokratskog društva, sprečavanja sukoba i očuvanja mira, istinitog, blagovremenog, verodostojnog i potpunog informisanja i omogućavanja slobodnog razvoja ličnosti.

Zakon posebno zabranjujem prenošenje neistinite informacije. Naime objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi.

Dodatno, urednik i novinar dužni su da s pažnjom primerenom okolnostima, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti provere njeno poreklo, istinitost i potpunost.

U praksi gotovo svakodnevno dolazi do kršenja zakona, i objavljuju se neistinite informacije u medijima kojim se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta.

Lice koje se nađe u ovakvoj situacji ima pravo na naknadu nematerijalne štete.

Zakon propisuje da lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koja tom licu stoje na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ovde treba obratiti pažnju na deo ove zakonske odredbe koji propisuje da lice na koje se informacija odnosi mora trpeti štetu. U pravnoj teoriji, a i praksi se koristi termin „lezija“. Dakle leziono sposobna informacija, na osnovu koje se može tražiti naknada štete, nije informacija koja je samo neistinita, već je potrebno da lice na koje se informacija odnosi trpi štetu.

U praksi, mediji najčešće tvrde da neistinita informacija koja je objavljena ne prouzrokuje štetu i na taj način pokušavaju da izbegnu novčanu naknadu.

Povreda privatnosti je takođe osnov za naknadu štete, ali o tome u nekom od narednih tekstova.