KRIVIČNO DELO NASILJE U PORODICI
U poslednje vreme veliki je broj slučajeva krivičnog dela nasilja u porodici koje imamo u radu. Nasilje u porodici je vrste društvenog fenomena koji pogadja najosetljivije kategorije društva. Nužno je, s tim u vezi, postaviti pitanje koja su naša zakonom odredjena prava i mogućnosti u slučaju da se nadjemo u ulozi žrtve ovog krivičnog dela, ili u ulozi okrivljenog za isto delo.
U našem pravu, nasilje u porodici kvalifikovano je kao krivično delo Krivičnim zakonikom, a posebnu pažnju mu posvećuje i Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici. Zakon stavlja akcenat na zaštitu žrtava nasilja u porodici, ali i na prevenciju od izvršenja ovog krivičnog dela. Predvidjena je specijalna odredba Zakona, koja se ne viđa tako često u praksi kada su u pitanju krivična dela druge vrste, a to je obaveza svakog lica koje ima saznanja o izvršenom nasilju u porodici, da isto i prijavi nadležnom organu.
Šta tačno predstavlja nasilje u porodici?
Kao protivpravno delo, nasilje u porodici definisano je kao delo učinjeno 1. primenom nasilja, 2. pretnjom da će napasti na život ili telo, 3. drskim ili bezobzirnim ponašanjem kojim se ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, i za taj oblik nasilja u porodici propisana je kazna zatvora od 3 meseca do 3 godine.
Posebno su teški oblici nasilja u porodici slučajevi u kojima je ono izvršeno upotrebom oružja (kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina), zatim nasilje u porodici izvršeno prema maloletnom licu (kazna zatvora od 2 do 10 godina), a u slučaju smrti žrtve nasilja u porodici, ukoliko je smrt posledica izvršenog nasilja, kazna zatvora se kreće u rasponu od 5 do 15 godina, odnosno najmanje 10 godina zatvora ukoliko je žrtva maloletna.
Dakle iz napred navedenog, nije neophodno da je posredi fizički kontakt kako ljudi obično misle, dovoljno je da se npr. članu porodice, drskim ponašanjem ugrozi spokojstvo.
Kako sud određuje dužinu kazne zatvora?
Sud prilikom donošenja odluke, uzima u obzir sve okolnosti, a veliki značaj ima činjenično stanje, odnosno kako je do izvršenja krivičnog dela došlo, da li postoje telesne povrede itd, a od značaja su i druge okolnosti kao na primer da li je okrivljeni bio osuđivan, koliko je star, kakav u mu je porodičan status itd.
U prethodnom periodu su se u našoj državi desile strašne tragedije i masovna ubistva, pa su svi nadležni organi posebno osetljivi po pitanju krivičnog dela nasilja u porodici i srodnih krivičnim delima. Bez obzira na to, znanje, iskustvo i veština branioca može mnogo da doprinese okrivljenom da mu bude određena blaža kazna ili da čak bude i oslobođen.
Ono što u praksi može biti od velike važnosti kada je reč o odbrani učinioca nasilja u porodici, jeste česta situacija da su žrtve nasilja privilegovani svedoci koji nemaju obavezu svedočenja, te u odustvu njihovog svedočenja, sud bi imao težak zadatak da donese osuđujuću presudu, osim ukoliko ne postoje drugi čvrsti dokazi. Iz istog razloga, neretko se dešava da u odsustvu svedočenja žrtava nasilja, koje u tom slučaju imaju status privilegovanog svedoka (osoba koja ne mora da svedoči), dođe i do obustave istrage protiv lica kojem se na teret stavlja izvršenje ovog dela.
Advokatska kancelarija Antić ima iskustva kako u odbrani okrivljenih tako i u zastupanju oštećenih radi naknade materijalne i nematerijalne štete.