Pravila o sticanju prava svojine održajem
Verovatno mnogi od vas poseduju parcelu za koju i niste sigurni gde se nalazi, najčešće stečena nasleđivanjem. Neretko se dešava i da neko greškom (ili namerno) poseje deo ili celu vašu parcelu. Ovde se logično postavlja pitanje, da li neko treće lice na taj način može steći pravo svojine na vašoj parceli održajem?
Kada je u pitanju održaj potrebno je razgraničiti nekoliko stvari:
- Da li se radi o pokretnoj ili nepokretnoj stvari,
- Da li je državina na stvari zakonita ili nezakonita i
- Da li je držalac stvari savestan ili nesavestan.
Savestan i zakoniti držalac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom tri godine.
Savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina.
Savestan držalac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina.
Savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina.
Državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.
Državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova.
Savesnost državine se pretpostavlja.
Iz svega napred navedenog se može zaključiti da nesavesni držalac ni u jednom slučaju ne može da stekne pravo svojine na tuđoj stvari, dok savesni može da stekne ako ima zakonitu ili nezakonitu državinu podobnu za sticanje svojine.
Šta se dešava ako neko poseje neku vrstu žitarica na vašu parcelu, saznajte u nekom od narednih tekstova.