DA LI CHAT GPT MOŽE BITI NOSILAC AUTORSKOG PRAVA?
Ovih dana svedoci smo uvođenju velikog broja novina kada su internet i veštačka inteligencija u pitanju. Mnogi su zabrinuti za svoj posao, nekima je veštačka inteligencija zabavna, ali neminovno je da otvara mnogo novih pitanja iz oblasti prava.
U nastavku ćemo samo zagrebati dileme na temu nosioca autorskih prava u slučaju kada veštačka inteligencija stvori „autorsko delo” po instrukciji čoveka.
Photo credit by: https://claudeai.wiki/category/ai-blog/
ZAKONSKE NORME
Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.
Autor je fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo.
Iz prethodno navedenog, očigledno je da prilikom nastanka Zakona o autorskim i srodnim pravima nije bila ni na vidiku veštačka inteligencija u obliku kakav danas postoji, pa zakon nije eksplicitno regulisao ovu oblast.
Međutim, iz zakona se može zaključiti da veštačka inteligencija NE MOŽE biti nosilac autorskog prava jer nije FIZIČKO LICE, a i tvorevina (npr. tekst) koji generiše veštačka inteligencija ne predstavlja ORIGINALNU DUHOVNU TVOREVINU kako to zakon propisuje već tvorevinu „robota”.
Jedan do razloga zašto se štite autorska dela zakonom je podsticaj ljudima (potencijalnim autorima) da budu kreativni i da stvaraju autorska dela, te da nakon toga štite svoje autorsko pravo i ekonomski ga iskorišćavaju.
Međutim, veštačkoj inteligenciji nije potreban podsticaj, ona može beskrajno da stvara bez bilo kakvog motiva, što može značajno ugorziti delovanje ljudi u ovoj oblasti.
Kao posebno pitanje, koje će se verovatno nametati u budućnosti je, da li veština unošenja inputa, (adekvatno postavljenog pitanja tj. datog zadatka veštačkoj inteligenciji) i na osnovu toga generisanog teksa ili neke druge tvorevine, može da bude duhovna tvorevina?